Moralna, obrazovana, uspešna u poslu, glavna junakinja romana „Odrastanje ljubavi“ susreće se sa ozbiljnim životnim izazovima (preljuba supruga, razvod, podizanje ćerke, potraga za ljubavlju) koje ne sme i ne može da odloži. Njena hrabrost uticaće na njene odluke. U pokušaju da razume ono što joj se dešava ona neprestano preispituje sebe, svoju prošlost, pitanja vere, ali jedini pravi oslonac mora da potraži i pronađe u sebi. Suočena sa zahtevnom formom romana, spisateljica nam u žanru psihološkog realizma daje portret žene rastrzane između stare i nove ljubavi, izbliza otkrivajući sve njene dileme, nesigurnosti, izazove koji sudbinski mogu da utiču na dalji tok njenog života.
Zvonko Karanović

Dok sam čitala ove toliko uverljive priče Miroslava Radakovića, hodajući s njim ovim silnim gradovima i njihovim stazama - prozori i oblaci koji su preda mnom promicali neodoljivo su nudili odgovore do kojih sam i sama do lazila i skupljala ih sve ove godine svog odrastanja i svog zrelog života. Ako su vam oči uvek budne kao što su oči Miroslava Radakovića i imate makar delić njegove stalno otvorene i beskrajno radoznale duše - bez pogovora ćete, kao i on, zaključiti da je svet zaista svuda isti.
Rada Ðurić, novinarka

Kada ste poslednji put imali prilike (i novca) da putujete, i to na daleke destinacije? Kad su vas poslednji put bez najave i pripreme poveli na neko putovanje? Kad vam je poslednji put bilo ko, vodeći vas za ruku, pričao vese le, zanimljive i duhovite priče o Bliskom i Dalekom istoku?
Ako je odgovor na sva tri prethodna pitanja-nikad, moj savet vam je: zgra bite pruženu ruku Miroslava Radakovića, nakrivite svoj slamnati šešir za za štitu od sunca, odvojite malo vremena za sebe i, širom otvorenih očiju i ušiju, s pažnjom pratite gde ste to dospeli. Siguran sam da ćete mnogo toga saznati i lepo se provesti. Srećan put!
Rade Marković, glumac i scenarista

Nikada nisam ni pomislio da se kroz priče o običnim ljudima, njihovim postupcima i životnim sudbinama može reći mnogo više o svakoj zemlji nego obilazeći njene prirodne lepote i turističke atrakcije. Miroslav me je, medu tim, uverio u to, s mnogo uspeha i svojim nesumnjivim talentom. Možda je tom razumevanju doprinela i njegova lična životna priča koja mu je pomo gla da se svojim junacima iz celog sveta približi, a da mu onda oni kulturu i običaje dalekih zemalja i njihove brojne specifičnosti osvetle uspešnije od najboljeg turističkog udžbenika.
Ratko Kušić, svetski putnik, filmski i televizijski snimatelj i režiser, koji je snimio i režirao na stotine emisija iz popularne serije Svet na dlanu

U svom drugom romanu Karneval bola, Karlo Astrahan pokazuje da ume da vešto ispriča priču. A priče ne bi bilo bez tajnovitosti, odvažnosti i neizvesnosti. Sve tri stvari potrebne su da bi se čitalac „odvojio“ od ovog sveta i uvukao u tkivo pripovesti koja ga vodi od carskog grada Konstantinopolja do ostrva Sveti Ivan i dalje. Najpre se susrećemo sa tajnovitošću. Ključ tajnih vrata valja sakriti između korica, a kožnu knjigu staviti u temelj kuće izgubljenih duša. Šta ovo znači, saznaće čitalac koji, bez sumnje, neće primećivati kad okreće stranice. Njegov saveznik na ovom poslu biće odvažnost onih koji uporno tragaju za „zlatnim runom“, a do poslednjih stranica knjige držaće ga neizvesnost koja povezuje vekove. Kada roman završi, čitalac bez sumnje neće znati da li da ga čita ispočetka ili ga odmah preporuči narednom čitaocu.
Aleksandar Gatalica, književnik

Tri godine pre kraja sveta jesen je u Beogradu bila svuda oko njega, a Ognjenom anđelu nadimali su se i padali obrazi. Obrve su mu se zadizale i spuštale, čelo boralo, stomak oticao i uvlačio se. Zenice su mu menjale boju od ugljenocrnih do akvamarinsko plavih. Sagao se sakrivši glavu pod zadignutu kragnu mantila, svestan da bi neko mogao da ga opazi, a tamo ispod, ljudske oči nastavile su da mu menjaju boju; bile su najpre braon sa zelenkastim mrljama, potom sve zelenije, pa čelično plavozelene i najzad sasvim svetle kao u albina. Odabrao je napokon da budu bledozelene, osvrnuo se i prišao uličnom čistaču cipela.Znao je odmah ko je, kako se zove. U magnovenju mu je promaklo njegovo smutno detinjstvo i nedovršeno školovanje, prva cigara, prvi šamar, prva ukradena kola.

Prvo poetsko delo Zorana Ćosića, Iverje i okrajci, upravo je poetika egzistencije umetnika s kraja 20. i početka 21. veka, i to poetika u kojoj esencija aktuelizuje egzistenciju. Identitet Ćosićevog umetnika, alegorijski razvijen kroz slovenski kult drveta, duboko je ukorenjen teistički, kulturološki, jezički i istorjsko-geografski. Sa tih temelja razvija se njegovo poimanje slobode i kreativnosti, kao dinamičnog, borbenog, postojanog bića, istrajnog u nastojanju da postigne harmoniju „neba i tla“, kako u sebi samom, tako i sa svetom oko sebe.
Gordana Jež Lazić

Na kraju dođoh do saznanja da je život onakav kakav bi trebalo da bude: haotičan, zamoran, euforičan, život sa svim svojim greškama i tugama, smehom i svojim iznenadnim i nepredvidivim radostima. Upravo takav je i roman NACRTAJ MI ČEKANJE plodne spisateljice VLADANKE CVETKOVIĆ.

Kada je pesnik Viktor Igo, taj „rodonačelnik francuskog romantizma, i preteča svih francuskih pesničkih škola“, napisao: „REČ je, to treba znati, živo biće“, pridružio se starozavetnoj Bibliji („U početku beše Reč“!) Na nama, do-današnjim i od-današnjim, pesnicima, ostaje da pogađamo koja je to reč? Usuđujem se, posle čitanja pesama Sanje Trifunović Hiblović, da predložim da ta reč bude: LJUBAV! I da pokušam da odbranim taj predlog Sanjinim stihovima!
Ljubivoje Ršumović

Knjiga za decu NA KRILIMA ZMAJA jednostavno je oda deci i vaspitačima!

Uzgredne zabeleške Nenada Glišića, ponešto konceptualna zbirka poezije, jedna je od retkih savremenih pesničkih knjiga koju bi mogli voleti i oni koji misle da poeziju ne vole. Muharem Bazdulj

Knjiga koja sadrži dvanaest kratkih priča o nesavršenosti međuljudskih odnosa, čiji je glavni motiv kontrast između banalne stvarnosti i sveta snova i mašte u kojem živimo sami. Autorka svoje priče pripoveda trezvenim jezikom, ali prividna jednostavnost pripovedanja otkriva vrlo istančan talent za posmatranje i sposobnost da se egzistencijalne stvarnosti opišu u vrlo malo reči.

Junakinja knjige govori o neostvarenom susretu s nekim ko ju je do kraja života tražio u životinjskim oblicima. Besmrtna priča je zapravo originalna varijanta bajkovite legende o lepotici i zveri.

Snežana Obradović je dvadesetpetogodišnja studentkinja koja u godini prevrata srpske istorije završava Fakultet političkih nauka. Dok se mastilo na diplomi još nije ni osušilo, ona dobija ponudu za posao u firmi „Za lepšu budućnost“ u kojoj će njena sveža energija dobiti zamah u radu sa medijima i javnim funkcionerima. I dok će joj se na novom poslu politika sve više približavati navodeći je da joj se sasvim prepusti, ona će shvatiti da u njenom životu ništa nije slučajno, a ponajmanje odabir baš nje, budući da već dve generacije njene porodice prate tajne o kojima je najbezbednije ćutati. Jelena Dilber

Pošto završe čitanje priča iz ove knjige, čitaoci će biti prestrašeni i srećni. Zbog izmišljenih i stvarnih sudbina, isprepletenih. Sakupljene priče su izraz sumnje u božansku i svaku drugu pravdu, isto kao i u holograme i superheroje. Priče teku od greha ka radosti i od sreće ka patnji. Nekada govore o ravnodušju i kajanju. Sve priče imaju poseban kolorit, pastelni, memorijski ili životni. Ovo su priče za dobre ljude. Rodion Petrović

Jesu li svi konci u našim rukama ili su nam svi susreti i sva poznanstva već unapred predodređeni? Ima li svrhe pokušavati da nešto promenimo ili samo uzalud pokušavamo? Jesu li naša „sudbina“ ljudi koje smo sami odabrali i proglasili svojom sudbinom ili oni koji su pukim slučajem, bez naše želje i našeg uticaja, ušli u naš život i menjali ga iz korena?

Nastavak prvog romana Milovana Anđelića „Protvnik sudbine“ može se čitati i kao zasebna celina. Roman počinje rečima: Ne poznavati sebe, svoje gornje i donje granice isto je kao hodaš obuven po rosnoj travi. Greh i za stopala, za rosu, a i za travu. Reči su igrači u kolu piščeve igre koju pokreću svi, sva lica i naličja sveta. Nije li pisac moljac koji izigrava trudnu osu ili je, možda gledano iz mrtvog ugla, ona perverzna igra u kojoj se prepliću ljuta čarolija i gorka varka? Vladanka Cvetković

Ljubav je najveći pokretač čovekovog stvaralaštva. Ona u bezbroj nijansiranih paleta boja se javlja i čudesne impresije stvara. Potvrda zato je nova knjiga dečije poezije Olivere Šutulić koja nosi naslov „Aljošini snovi“. U stihovima Oliverine poezije isijava iskrena i bezuslovna ljubav bake prema unuku Aljoši, tj. Akiju kako ga ona od milja zove, i svaka nova reč u nama budi želju da se u svet detinjstva bar na tren vratimo. Mirjana Marković

Autorka kratkih priča Impresija, Jasmina Ćirković, takođe je pre svega pesnik i u svim njenim proznim formama uočljiva je lirska potka. U impresijama naročito, neke od njih čak su i pisane u stihu. Otkud impresije? S jedne strane, brzina i način savremenog života, koji u večitom raskoraku s vremenom insistira na brzom protoku informacija i instant saznanju, nametnula je kratku formu i piscima i čitaocima. Gordana Jež Lazić

Pesma kojom počinje zbirka nosi istovetan naziv kao i sam naslov zbirke: Da reči uzalud ne lete. Ona je tu kao svojevrstan manifest, odmah na samom početku lirski subjekt kao da daje lajt-motive koji će se dalje provlačiti i koji će činiti samu suštinuove knjige. Sveprisutnost ljudske zlobe, nepoštovanje religijskih aspekata, usamljenost lirskog subjekta koji teži nekim višim duhovnim vrednostima. Katarina Stokić

„Kompletna filozofija života u priručnom, prikladnom pakovanju“ (Radmila Šehić) „U svakodnevici koja suštinu melje i zanemaruje, stranice ove knjige vode ka jednostavnom, iskonskom smislu života“ (Siniša Kojić) „Na duhovit, topao, zabavan i pre svega mudar način ova priča nas navodi da se svi zajedno zapitamo ko smo mi to zaista, gde smo krenuli i gde želimo da stignemo“ (Siniša Ubović).

Čini se da je kratka priča kao žanr u našoj savremenoj književnosti donekle zapostavljena i da se sve ređe objavljuje u listovima i časopisima, a pogotovo kao knjiga i zasebno izdanje. Ovo tim pre ako se ima u vidu izrazito kvalitetna i originalna kratka priča. Međutim, najnovije prozno ostvarenje Zorana Škiljevića „U svom svetu” unekoliko demantuje ovu tvrdnju, budući da nudi pravo otkriće i umetnički trezor novih, inventivnih i maštovitih kratkih priča, koje se čitaju u jednom dahu i koje po mnogo čemu zaslužuju pažnju čitalaca i književne kritike. Dakle, knjiga kratke proze „U svom svetu“ predstavlja pravo osveženje i redak kvalitet u našoj tekućoj književnoj produkciji.

Dr Milutin Đuričković

Pesnički prvenac autorke Ljiljane Karadinović – Janjić, Zrno života, omaž je životu u kome sepreprliću uspenja, spotaknuća i radosti. Pisana pitkim, razumljivim jezikom, ova poetska niska iznova potvrđuje svevremenost stihovanih poruka istinskim poštovaocima kraljice književnosti. Bez namere da ponudi odgovore na večna pitanja ili odredi način na koji bi čitaoci trebalo da dožive stihovane titraje njene duše, pesnikinja na nenametljiv način poziva da se ukrovimo u toplu nišu po meri svakoga ko, bar na kratko, oseća potrebu da se skloni od vetrova života.

prof. Valentina Novković, književnik i prevodilac

Knjiga Tragom duše, istaknute uzbečke pesnikinje Hosijat Rustamove, jedan je od blistavih dragulja iz bogate pesničke riznice svetske književnosti. Na tragu Hafiza, Džubrana, Rudakija, Ibn Sina, ali i Marine Cvetajeve, Ane Ahmatove, Pasternaka i mnogih drugih koji nisu ostali ravnodušni na sve što odvajkada prati čovečanstvo i pojedinca u njemu, pesnika posebno jer, on je nit što se samo privremeno nastanila na zemlji čekajući mig zvezda da im se vrati duhovniji plemenitiji, bolji.

Valentina Novković

U pjesmu mogu stati samo birane, izbrušene, do smisaonog i emotivnog jezgra ogoljene riječi – to je bio moj imperativ, kredo oduvijek. U knjizi pesama Amputirani kosmos zastupljeni su tzv. poetski zapisi od 90-ih nadalje i ona predstavlja svojevrstan izbor. Pišem katkad iako smatram da je i surovo i grubo nazivati se pjesnikom u sadašnjosti. Pjesnik je onaj koji poput zlata ostane na situ; vrijeme je majstorsko rešeto, pa što ostane u trajanju, vrijedilo je!

Stanka Rađenović Stanojević

Ako te sad zagrlim kako da te pustim?– naslov zbirke poezije punokrvne pesnikinje Maje Delesendro koji se može doživeti na više načina. Zagrljaj kao prisniji fizički, ali i emotivni kontakt između dva bića označava privrženost jedno drugom. Isprepletenost dva tela koje formira snažnu vezu. Naslov simbolički tu može označavati viši emotivni aspekt zagrljaja koji se ne napušta jer spoj dva tela na duhovnom planu je dopunjavanje i saživljavanje koje ne prestaje. A kako pustiti ono što Bog spoji?

Katarina Stokić

Roman "Dug" književnice Mirjane Marković je zanimljiv i intrigantan roman koji kroz sudbinske događaje porodice Planinčević i njenih potomaka čiji život se odvija na različitim koordinatama, od Brestova, Zagreba, Beča, Njujorka, Berlina, do Moskve, potvrđujuje činjenicu da nam je prošlost uvek za petama. Ona isijava kroz sećanje glavne junakinje Danice Planinčević i uspomene Helge Kraus-špijunke Adolfa Hitlera nijansirajući priče o velikim ljubavima u vremenu svetskih katastrofa i porocima koji vuku u duboki mulj, o grehu počinjenom zbog pohlepe za novcem,osveti i kajanju.Filmskim zamešateljstvom nas uvodi u preispitivanje kolektivne odgovornosti postavljajući pitanje da li sadašnjost može da pobegne od prošlosti, ako se dug ne vrati?

Una Heller

Valentina Novković doživljava poeziju kao probrani trenutak čiste neposrednosti i iskrenosti. Pišući „iskrene pesme“ i oživljavajući gotovo sve zamislive registre osećajnosti, ona je u knjizi „Odgonetke nežnosti“ oblikovala svet u kome dominira jedno osnovno osećanje u najrazličitijim svojim pojavnim izdanjima. To osnovno osećanje jeste ljubav i ono je sadržano u svim drugim osećanjima koja se javjaju u ovoj knjizi, kao što se druga osećanja, po prirodi stvari, mešaju u samu ljubav. Pojavna izdanja ljubavi nikada ne mogu biti ista, već se, od trenutka do trenutka, od jednog unutrašnjeg stanja do sledećeg, menjaju, pa je tako i u pesmama snažnih osećanja kakve piše Valentine Novković. Nekada je to uzvišena ljubav sa kojom se živi i za koju se živi, nekada je to ljubav puna uznemirenosti ili čak pritajene strepnje, nekada je to ljubav koja svoju snagu pronalazi u meditativnosti, nekada je to ljubav koja se otkriva u punoći strasti, drugi put je to ljubav koja se teško razgraničava od bola. Pronalazeći svoja iskušenja u kamernom svetu intimnog života, tamo gde nema oglašenih velikih tema, ali ima velikih drama i teških unutrašnjih monologa, pesme Valentine Novkoviću neposrednosti i ispovednosti otkrivaju svoj pravi izraz i onda mu se neštedimice predaju.

Gojko Božović

Када се човек окрене око себе, не може, а да не примети бескрај различитости које на један поетски начин оплемењују овај свет у ком се налази. Такав је случај са Срђаном Рилком, младим инжењером електротехнике, чија креативност прелази границе уско везане специјалности и залази у бескрајно поље уметности, налазећи за своју креативност луку у виду поезије и уметничке фотографије. Свој раскошни таленат Рилак несебично показује у првој збирци песама занимљивог наслова „Изгубљени кишобран”. Будући читаоци биће и више него изненађени обиљем необичних стихова и слика које приказују љубав из једног крајње занимљивог угла. Измаштани призори просто се увлаче под кожу читаоца нудећи му фантастичан спектар поетских мисли.

Карло Астрахан

Događaji iz srednjeg veka, slavno i napredno doba u srpskoj istoriji, nisu česta tema u modernoj književnosti. U ovom dinamičnom i kvalitetnom napisanom štivu, autor pokazuje da je shvatio vrednsot i potrebu teme o kojoj piše, te joj je pristupio temeljno i ozbiljno, sa puno strasti i želje, kako bi se osvetlio jedan značajan period iz prošlosti zarad budućnosti, što i jeste zadatak svakog pisca koji se bavi istorijskim temama.

Slaviša Pavlović

Vladanka Cvetković je pesnikinja koja ne uzmiče pred ogoljenom realnošću. Naprotiv, ona pruzima ulogu hrabrog analitičara društva u kome živimo i kroz poeziju ona upire prst u oko svetu . Svoje ogromno životno iskustvo i bavljenje čovekom i životom ona je usmerila na to da direktno otvori oči savremenom čoveku. Svakom temom kojom ona odluči da osvetli život iznutra, ona razgrađuje, dekonstruiše stvarnost. Nema ona samo nameru da obrazuje većinu koja se poslušno ophodi prema njenim uputstvima, jer je svesna da bi to bio uzaludan posao, već da se kroz poeziju direkto razračuna sa stereotipima kojima su ljudi naklonjeni.

Ivan Cvetanović

Pred nama je knjiga koja predstavlja izbor iz haiku poezije slikara, prevodioca i pesnika, Stanislava Lija, iz Kazahstana. Haiku je jedna od najpoznatijih vrsta japanske poezije, a konačno je denisana u 17. veku. Među najvažnije haiku pesnike spadaju Macuo Bašo, Josa Buson i Masaoka Šiki. Macuo Bašo je sa svojim učenicima obnovio haiku pesništvo i uspeo da ono bude prepoznato kao ozbiljna literatura. Šiki se smatra osnivačem moderne haiku poezije.

Valentina Novković

U humorističkim pričama iz knjige Rupe u glavi Vanja Bulić prikazuje sekvence iz porodičnog života i odnosa među polovima, u kojima dominiraju humorni aspekt i komedija situacije i zabune. Takve pripovetke posvećene su svakodnevnom životu, porodici, rođendanima, uspomenama na mladost, kupovini, hrani, modi, deci – temama koje su bliske i razumljive bilo kojoj osobi, bez obzira na nacionalnost, religiju i socijalni status. Ove storije, po ambijentu, atmosferi, likovima, dijalozima, uspelim opisima i neobičnim i duhovitim razrešenjima, nalikuju konciznim delima Efraima Kišona, koja su, i zbog toga, postala neverovatno popularna širom sveta. Poput slavnog izraelskog pisca, i naš Vanja u literaturu unosi mnogo ličnog, stvarnog i istinitog iz sopstvenog života, uključujući i imena članova porodice – dece i „najbolje supruge na svetu“. Da je svaki dan kao stvoren za satiričnog pisca pokazuje i ova knjiga kratkih priča, knjiga koju živimo bez obzira da li ćemo je pročitati.

Aleksandar Čotrić

Knjiga pred nama Pisma dragoj Francin umnogome se razlikuje od autorovih prethodnih dela. Po samom naslovu mogli bismo da zaključimo da su u pitanju emotivni izlivi prema dotičnoj dami, Francin, u kojima se vešto prepliću tkanja unutarnjih drhtaja, previranja i potreba da se subjekt projavi u sebi samom, ali i svetu oko sebe. Taj zaključak bi samo donekle mogao biti istinit. Pisma dragoj Francin su svojevrstan pokušaj da se pronađe smisao za kojim se traga od postanka sveta. Nekada se za njim mora tragati duboko unutar našeg bića, a ponekad ga možemo pronaći i u spoljašnjim manifestacijama viđenog, proživljenog. Emil Sioran je napisao: „Biti pun sebe, ali ne u smislu oholosti već bogatstva, biti izmučen unutrašnjom beskonačnošću i spoljnjom napetošću, znači živeti tako intenzivno da osećaš kako umireš od života“.

Valentina Novković