Intervju-Dalibor Vukić: “Pišem onako kako osećam i kako me nosi radnja romana”
Srednji vek zauzima važno mesto u srpskoj istoriji s obzirom da je tada formirana prva srpska država, da je u tom periodu vladala najznačajnija srpska dinastija – Nemanjići i da su se u tom periodu odigrali neki od najznačajnijih istorijskih događaja koji su imali presudan uticaj na budućnost srpskog naroda.
Kako ste došli na ideju na napišete roman “Ovenčani slavom”?
Još kao osnovca, zainteresovala me je pisana reč u svakom svom obliku. Negde pred kraj osnovne škole, imao sam prve pokušaje pisanja romana naučno-fantastične tematike, kao i kratkih priča i bila je tu i poneka pesma.
Siguran sam, da je na takvo usmeravanje uticao roman Žila Verna “Put u središte zemlje”, roman Mihaela Endea “Beskrajna priča” i drugi romani slične tematike, kao i popularni filmovi devedesetih godina dvadesetog veka pod čijim se uticajem razvijala mašta.
Dakle, pisanje je uvek bilo tu negde u meni, ali je pod uticajem spoljnih faktora i životnih prilika i životnih odrednica bilo u određenoj meri potiskivano. Istorijske teme su mi oduvek privlačile pažnju, od praistorije preko antičkog perioda, pa zajedno sa srednjim vekom.
Istorija srba u srednjem veku je veoma neistražena tema, te sam čitajući o tom periodu, nakon pregršt pročitanih knjiga takve tematike, naišao na knjigu našeg arhiepiskopa Danila Drugog “Životi kraljeva i arhiepiskopa srpskih”. To njegovo delo pisano pre 700 godina je delimično opisalo snagu i sjaj naše srednjovekovne kraljevine Srbije i autoritet naših vladara tog vremena. Ova knjiga je bila okidač da se vratim pisanju, i ona je nekako stvorila takav nagon da počnem da pišem o tom slabo istraženom događaju.
Pošto obavljate odgovaran posao u policiji, kakva je bila reakcija vaših kolega u MUP-u kada su saznali za vaš roman?
Ovo pitanje mi izaziva smeh iz prostog razloga, što se sećam rekacija kolega kada sam im rekao u prvom momentu da pišem roman. Neverica je bila još veća kada sam ga objavio. Zapravo oni koji me znaju pre službe i van službe, pre svega moji prijatelji, znaju da je kod mene sve moguće, pa i napisati roman, i to istorijski.
Ne pridajem puno pažnje na podršku niti MUP-a niti kolega. Hvala onima koji su me podržali, ali i onima iz službe koji ne shvataju književnost pa im je sve ovo deluje kao fikcija. Ali moram da napomenem da u MUP-u ima solidan broj kolega koji se bave kulturom i umetnošću.
Ima nas, ali smo nekako, čini mi se, nevidljivi za naše ministarstvo. Nadam se da će se situacija promeniti na bolje u budućnosti u službi i da će shvatiti značaj kolega-umetnika čija je percepcija šira od one uobičajene, a koja može u mnogome pomoći da se podigne ugled MUP-a.
Srednji vek je dosta zapostavljen u srpskoj istoriji iako je Srbija u tom periodu možda bila najsnažnija. Kako gledate na ovaj deo naše istorije?
“Ovenčani slavom” opisuju period vladavine kralja Stefana Uroša Drugog Milutina iz dinastije Nemanjića, tačnije početak 14-tog veka. Mi imamo nedovoljno sačuvane dokumente iz tog perioda i sva saznanja koja imamo nadograđena su iz stranih arhiva. Imamo podatke o glavnim ličnostima iz naše istorije, o našim kraljevima, carevima, županima i sveštenim licima, ali nemamo neke uža saznanja o prilikama na dvoru, u crkvama kao i o našoj vlasteli, našim vitezovima.
Na kraju, pitanje je koliko su objektivni strani izvori obzirom da je oduvek postojala potreba bilo kojeg naroda da romansira sopstvenu istoriju i prikaže je u što boljem svetlu, a onu drugu da, u najboljem slučaju prikaže kao nebitan faktor. A Srbija u srednjem veku jeste bila moćan faktor kako u Evropi tako i u aziji.
S obzirom da čitaoci nisu do sada imali prilike da se upoznaju sa njegovom istorijskom ulogom, kako bi ste opisali vašeg junaka iz romana, srpskog vojvodu Novaka Grebostreka?
Srpski vojvoda Novak, a u narodu zvan “Grebostrek” čije se prezime ne zna, danas je potpuna misterija za nas. To je čovek koji je nepravedno zaboravljen, a ličnost je bio svetskog ranga. Da ga nije spomenuo Danilo Drugi u svom delu koje sam malo pre naveo, bio bi potpuno zaboravljen. To je jedini srbin kome je vizantijski iliti romejski car Andronik Drugi Paleolog napravio trijumf u Carigradu kao oslobodiocu Nikeje, Nikomedije i Bruse, a da pritom nije bio niti kralj niti car, već vojvoda.
Rođen je u okolini grada Rasa, dolazi iz nepoznate vlastelinske porodice, navodno ima porodične veze sa ćesarom Vojhnom i bio je desna ruka za vojna pitanja kralju Milutinu. Novak zvani “Grebostrek” je bio srednjovekovna ličnost svetskog ranga. Kratko ga je spomenuo Milutin Bojić u njegovom delu “Kraljeva jesen”.
Da li imate neki uzor u književnosti kada govorimo o piscima ili se vodite idejom da budete potpuno originalni?
Nemam uzore u pisanju. Pišem onako kako osećam, i kako me nosi radnja romana. Mislim da je danas originalnost itekako potrebna u svetu.
“Ovenčani slavom” je vaš prvi roman koji je dočekan sa veoma pozitivnim kritikama što je veoma važnog za svakog pisca. Da li već planirate novu knjigu ili ste za sad skoncetrisani na promociju prvog romana?
Trenutno pišem jedan krimi roman. Mislim da će biti veoma interesantan kada bude bio objavljen. Što se tiče “Ovenčanih slavom”, sve više onih koji su ga pročitali traži nastavak. Imam “kostur” nastavka romana, ali radim na prikupljanju istorijskih podataka, a to neće biti skoro. Takve stvari ne treba siliti. Sve u svoje vreme.
Što se tiče promocija, planirane su u zemlji i u inostranstvu tokom ove godine, međutim pandemija Kovid-a pomera planove. Svakako, po okončanju mera protiv Kovid-a prva promocija biće održana u Beogradu.
Ova knjiga sa sobom nosi i veoma plemenitu misiju. Kome ste namenili deo prihoda od prodaje knjige?
Sav profit od prvog izdanja “Ovenčanih slavom” namenjen je 11-togodišnjoj devojčici Eni Kajkuš koja ima zdravstveni problem (genetsko oboljenje-mutacija gena) čiji je otac Mirvan Kajkuš, inače moj kolega koji radi u policijskoj stanici Palilula.
Knjiga se može poručiti preko on line knjižare izdavačke kuće “Liberland” iz Beograda po ceni od 600 dinara +PTT.
Link za poručivanje